Software

Facebook kao najpopularnija svetska društvena mreža gotovo da nema ravnopravnu konkurenciju. Pojedine lokalne mreže poput ruskog V kontakt mogu da se mere sa Zukerbergovim čedom po nekim aspektima ali opet im manjka ta globalna popularnost. Upravo zbog toga, sve veći broj manji društvenim mreža i sličnih servisa svoju egzistenciju direktno povezuje sa Facebook-om.

Jedna od novih mreža koja će pokušati da ispliva u okeanu drugih je Gtrot. Iako će mnogima ime biti zbunjujuće, ono je skraćenica od Globetrotter-a, odnosno osobe koja putuje širom sveta. Ovaj servis ili mini društvena mreža omogućava da se povežete sa svojim Facebook ili Twitter prijateljima i organizujete zajedničko putovanje.



Koncept je zaista sjajan a sam interfejs veoma user friendly. Nakon što se ulogujete preko vašeg Facebook naloga potrebno je samo da unesete gradove i države koje ste posetili i po želji ostavite savete za vaše prijatelje. Upravo su oni jedan od najznačajnijih segmenata ovog servisa. Prijateljskim savetima o dobrom restoranu u Parizu ili kvalitetnom konjaku u Jerevanu više ćete verovati nego neki komentarima na forumima.

Ipak glavni deo Gtrota je organizacija putovanja. Nakon odabira opcija Add a Trip potrebno je odrediti datum putovanja, destinaciju i tagovati prijatelje sa kojima želite da krenete u avanturu. Još jedna korisna opcija je prikazivanje ko od vaših Face prijatelja dolazi u vaš grad. Na taj način se možete pripremiti unapred i ugostiti ga kao pravi domaćin.

Gtrot je mreža u razvoju i uskoro treba očekivati nove zanimljive opcije i mogućnosti. Ako želite da na najlakši način povežete ekipu za putovanja, Gtror je društvena mreža za vas.

Naš serijal o digitalnim knjigama i drugim štampanm izdanjima nastavljamo recenzijom jednog od najpopularnijih programa za pregled i modifikaciju e-izdanja.

Calibre je nezamenljivi alat većine korisnika tablet i e-reader uređaja. On na jednostavan i brz način organizuje e-knjige, konvertuje u odgovarajući format i prebacuje na e-čitač. Jedna od najvećih prednosti ovog programa je to što se može preuzeti potpuno besplatno a poseduje podjednaku funkcionalnost kao znatno naprednije aplikacije.

Glavni deo Calibre-a je takozvana Biblioteka, gde korisnik ubacuje e-izdanja koja želi da čita u samom programu ili e-čitaču. Sortiranje je urađeno veoma detaljno po nazivu knjige, autora, izdavača ili samom formatu. Calibre podržava veliki broj formata a samo čitanje iz njega je veoma ugodno. Naravno, neuporedivo lepše i zdravije je čitaje na e-readeru poput Kindlea pa tako ovaj program ima veoma naprednu sekciju za konverziju knjiga. Pored odabira ulaznih i izlaznih formata kao i profila koji se razlikuju od uređaja do uređaja, tu je fino podešavanje margina, proreda i sličnih opcija koje čitanje na e-readerima pretvaraju u pravo zadovoljstvo.



Iako samo prebacivanje knjige možete obaviti drug and drop metodom, Calibre to radi znatno elegantnije i to samo jednim klikom.

Segment koji je proslavio Calibre je mogućnost sakupljanja vesti sa relevantnih info sajtova i konvertovanje u format za tablet ili e-reader. Izbor sajtova je zaista velik a među njima se nalaze i popularne lokacije iz Srbije poput Blica, Danasa i nedeljnika Vreme.

Ako posedujete neki od sve popularnijih e-readera Calibre je obavezan program koji će kvalitet uživanja u e-izdanjima podići na još viši nivo.

Calibre 0.8.0
Adresa: www.calibre-ebook.com

Popularizacijom e-readera ili srpskije rečeno čitača elektronskih knjiga ovaj oblik čitanjas postaje sve zastupljeniji širom planete. Iako mnogi ne mogu da zamisle uživanje u nepapirnoj literaturi e-knjige imaju višestruke prednosti. Pre svega smanjuje se eksploatacija šuma i upotreba štetnih štamparskih boja. Takođe, korisnici koji se odluče za Kindle ili neki od Sony-jevih e-čitača dobijaju ogromnu biblioteku na malom prostoru bez prenatrpanih polica punih prašine.

Kako je IT industrija u Srbiji i dalje nerazvijena, e-readeri tek pristižu i to uglavnom u privatnoj režiji iz zemalja u orkuženju ili Amerike. Na žalost, srpski carinski propisi su veoma rigirozni i ponekad prlično nejasni pa se može desiti da za Kindle koji u Americi košta 140 dolara, kada ga preuzmete na carinarnici u Beogradu morate platiti neverovatnih 250 do 300 evra. Kako bi premostili ovaj problem većina korisnika pribegava čitanju e-knjiga sa ekrana svog kućnog monitora. Iako je ovo neuporedivo štetnije za oči od e-ink ekrana, čitanje u manjim dozama može da bude sasvim ugodno.



Ako niste vični detaljnoj pretrazi Google-a i sumnjivih sajtova u potrazi za željenim štivom, Internet nudi sasvim pristojan broj lokacija odakle besplatno možete preuzeti knjige. Jedan od najaktivnijih projekata digitalizacije knjiga je očekivano Google-ov koji već sada u svojoj zbirci ima na hiljade naslova. Uglavnom je reč o klasicima poput Frankenštajna i Šerlok Holmsa koji i dan danas imaju izuzetnu vrednost. Za čitanje ovih e-knjiga nije potreban poseban čitač već se sve obavlja iz browser-a. Knjige su odlično pripremljene i veoma su čitke čak i na ekranima sa manjom dijagonalom. Pored besplatnih Google nudi i nove naslove koji se plaćaju koje možete kupiti preko njihove ebook prodavnice.

Ako se ipak odlučite da knjige čitate u offline modu, jedan od najpopularnijih programa za tu svrhu je Mobipocket Reader. Ovaj besplatan alat je veoma jednostavan za upotrebu tako da će ga i potpuni laici koristiti bez ikakvih poteškoća. Potrebno je samo učitati e-knjigu koju ste ranije preuzeli sa nekog sajta i listanje može da počne. Mobipocket Reader je specijalizovan za mobi format koji je pored ePuba jedan od najpopularnijih.

Glavna prednost ovog programa je kreiranje virtuelnih polica sa knjigama koje je moguće sortirati po različitim kategorijama. Samo čitanje je veoma ugodno a moguća su i različita podešavanja fonta, zumiranje ili ostavljanje ličnih komentara.

Bilo da ste protivnih ili zagovornik upotrebe e-knjiga one predstavljaju našu budućnost i samo je pitanje kada će one preuzeti primat nad štampanim.

books.google.com
www.mobipocket.com

Koliko je razvoj interneta na neki način ugrozio egzistenciju štampanih medija tako je i postao nezamenljivi alat samim novinarima. Internet je obrisao svetske granice i učinio protok informacija neverovatno brzim. Društvene mreže postale su takođe značajan faktor u novinarstvu a najbolji pokazatelj su nemiri u Tunisu i Egiptu.
Kao potencijalni problem jednom novinaru, koji želi da sadržaj za svoj članak ili reportažu potraži na društvenim mrežama, javlja se isuviše veliki broj informacija. Prava je muka razaznati šta je vredno u moru komentara i tvitova.
Jedan od alata koji bi mogao da sredi ova džumbus je Storify. Ovaj perspektivan start up koji je kasnije dobio donaciju u vrednosti od dva miliona dolara danas je stigao do beta faze. U private periodu su ga koristili Huffington Post i The New York Times a posle više meseci čekanja konačno je dostupan svima.



Storify je laički rečeno platforma nalik veb agregatorima koji sakupljaju sadržaj sa određenih lokacija. Storify je više okrenut društvenim mrežama poput Twitter-a, Facebook-a ili Youtube-a. Uz pomoć njega sam korisnik, bio profesionalni novinar ili ne, može da napravi priču. Ceo proces je veoma jednostavan. U određeno polje korisnik unosi željeni tekst i drag and drop metodom prebacuje dodatni materijal poput tvitova, video klipa sa Youtube-a ili isečka iz nekih online novina. Na taj način korisnik može da napiše svoju priču i obogati je različitim materijalom iz drugih izvora za samo par minuta.
Svakodnevno veliki broj korisnika ali i profesionalnih novinara uz pomoć Storify-a kreira odlične članke i reportaže. Najupečatljiviji su oni koji prikazuju situaciju sa uzavrelih ulica Kaira ili katastrofu koja je zadesila Japan.
Storify već sada pokazuje da će biti veoma koristna platforma za sve online medije ali i za razvitak takozvanog građanskog novinarstva koje sve više dobija na značaju.